Banjski turizam je sve popularniji u našoj zemlji u poslednje vreme. S obzirom da se u Srbiji nalazi čak 47 banja ni ne čudi da je to tako.

Jedna od veoma lekovitih, o kojoj se već vekovima priča je svakako i banja Gornja Trepča, ili Atomska banja. Smeštena na samo 130 km od Beograda, između Čačka i Gornjeg Milanovca, okružena šumovitim brdima i planinama, na nadmorskoj visini od 460m.

Ekološki je biser Srbije, mesto netaknute prirode i predivnih pejzaža. Ovde ćete pronaći mir i odmoriti se, zaista.

Ova banja zbog posebnih balneoloških svojstava vode spada u najproučavanije termomineralne vode na teritoriji naše zemlje.

Termalna voda ovog područja je juvenilna, što zapravo znači da ne postoji opasnost da će se iscrpiti. Konstantnost sastava i temperatura od 29,8˚C joj obezbeđuju trajnu lekovitost. Čak i prilikom flaširanja hemijski sastav ostaje trajan i odnosi elemenata se ne menjaju, sa izuzetkom radioaktivnih elemenata čija radioaktivnost opada, piše na sajtu Gornjatrepca.rs

U ovoj banji se leče reumatska oboljenja, ali i različita oboljenja gastrointestinalnog trakta. A boravak u ovoj banji ima i izuzetno pozitivan efekat na osobe koje boluju od multipleskleroze, te pomaže i svima koji imaju oboljenje perifernih krvnih sudova.

Gornja Trepča se preporučuje i zdravim osobamo koje žele da pronađu mir i odmor od svakodnevnih obaveza povratkom prirodi i njenim lepotama.

Legende o Atomskoj banji

Iako postoje brojne legende o ovoj banji, pouzdani istorijski podaci kada su prvi put počeli da se iskorišćavaju lekoviti izvori Atomske Banje Gornja Trepča ne postoje.

Otkrivene su jedino rimske terme iz III veka naše ere u Čačku, zbog kojih se pretpostavlja na postojanje nekadašnjeg ogromnog rimskog naselja.

Jedna od legendi i priča koje se priopovedaju o lekovitim svojstvima ovih voda glasi ovako:

Bejaše jednom jedan odvažni junak koji učestvovaše u Kosovskoj bici. U borbi je pokazao izrazitu hrabrost i veštinu. Nakon naporne i mučne bitke deblji kraj izvukao je njegov verni at. Njegov pastuv, koji ga je do tada pratio u svim bitkama i pomagao mu, sada je bio povređen i iznemogao. Izgleda je to bio njegov kraj. Junak ga sa velikom tugom u srcu ostavi na mestu današnje banje, jer je žurio da se vrati svojoj porodici. Pozdravi ga, i plačnih očiju nastavi svoj put pešice. Pastuv se nije predavao tako lako, pokušavao je da se pomera, kreće što je više mogao, nije želeo ni jednog trena da se preda. Nekoliko narednih dana on se valjao po blatu nedaleko od glavnih izvorišta ove banje. I desilo se čudo. Konj se u potupunosti oporavio, regenerisao i podmladio. Dobio je nazad onu snagu koja ga je nekada krasila, kada je svog gospodara sa ponosom nosio na leđima.

Podmalđenog pastuva pronašli su monasi manastira koji se nalazi u blizini i uzeli su ga. Nakon ovog čuda, izvorište imenovaše Svetinja, i počeše da ga koriste. Svi meštani dolazili su da se okupaju u ovoj lekovitoj vodi o kojoj se dobar glas sve više širio, točili su boce i nosili su je kući kako bi je pili. Malo po malo, i postalo je neophodno izgraditi jedan profesionalni, organizovani centar za lečenje, navodi portal banjeusrbiji.

Švrćkanje.rs / Foto:PrintscreenYoutube/TELEVIZIJA LAV plus

NE PROPUSTITE: