MISTERIJA PRIRODE NA ISLANDU - Ono što se tamo može doživeti, ne može nigde više na ovoj planeti

Vodimo vas u obilazak zemlje leda i vatre

Island, ili kako ga još nazivaju zemlja leda i vatre, poznat je kao “vlasnik” vulkana, gejzira, glečera i vodopada, ali malo ljudi zna da se na ovom ostrvu susreću evroazijska i američka tektonska ploča, kao i da ova država ima najstariji parlament na svetu.

Sve na Islandu je neverovatno, a neke prirodne pojave su toliko magične da ni nauka ne može u potpunosti da ih objasni. Donosimo vam nekoliko zanimljivosti o ovoj zemlji:

Pravo ime Islanda

Po legendi, prvo ime Islanda je bilo Snajland (Snežna zemlja) i taj naziv mu je dao viking Nadod, koji se izgubio u gustoj magli i iskrcao na istočnu obalu ostrva. Tokom boravka na ostrvu, počeo je da pada gust sneg, pa je tako i nastalo ovo prvobitno ime. Nekoliko decenija kasnije, švedski viking Gardar je oplovio ostrvo, pa je u tom periodu ostrvo nosilo ime po njemu.

Tek tokom druge polovine 9. veka, još jedan – norveški – viking istraživao je ostrvo brojnih santi leda i nazvao ga Island (iss – led, i land – zemlja), s namerom da po nazivu obeshrabri buduća osvajanja ovog ostrva.

Klimatska slika Islanda se tada dosta razlikovala od ove danas, bila je znatno toplija. Čak jedna četvrtina ostrva je bila pod šumama, dok je danas taj procenat svega – jedan odsto. Bio je to period koga nauka poznaje kao “srednjovekovna klimatska anomalija”.

Svake godine sve veća zemlja

Island je možda i jedina država koja i dan-danas uvećava svoju teritoriju, a da je nikome ne uzima. Kako? Zbog činjenice da se nalazi iznad “magmatske vruće tačke”, ovo ostrvo vulkanskog porekla i dalje raste za dva do 2,5 santimetara godišnje.

Polarni medvedi su česti gosti

Ovde redovno na santama leda doplove polarni medvedi sa Grenlanda. Kolikogod da je simpatično, ove su životinje izuzetno opasne, i svake godine se zabeleži bar nekoliko napada na ljude, mnogi sa smrtnim ishodom.

Životinja koja se može videti samo na Islandu

Islandski konj, životinju omanjeg rasta i duge dlake može se samo ovde videti. U pitanju je posebna sorta sa područja Norveške, jedinstvena u svetu jer su joj svi preci izumrli, a na Islandu su ostali sačuvani u izolaciji. Posebnim veštinama galopa poznatog kao “tolt” naučili su Islanđani svoje konje da se kreću po ekstremno teškom terenu i dugim razdaljinama sa što lakšim jahanjem za čoveka.

Dve tektonske ploče nalaze se ovde

Ima još mnogo toga šta na Islandu treba posmatrati.

Na primer, neki od tri nacionalna parka. Usred jednog od njih, parka Tingvelir, susreću se dve tektonske ploče – evropska i severnoamerička. Tu se sastajao i islandski parlament, tu je usvojeno hrišćanstvo kao jedina religija na ostrvu, tu je – najzad – proglašena Republika Island 1944. godine.

Crne plaže

A kad pomenusmo plaže – zaista, većina njih na Islandu je peščana, ali kako je (i) pesak vulkanskog porekla, većini je – posebno na jugu – boja tamno siva, skoro crna, i maltene svaka plaža zove se “crna”. Ali je najpoznatija Rejnisfjara. Za nju legenda kaže da je nastala okamenjivanjem nestašnih trolova. Nije teško poverovati, bar kad se pogledaju bazaltni stubovi. I bez trolova, plaža je opasna, visoki talasi i u “mirnoj sezoni” lako odvuku u nepovrat. Dokaz surovosti talasa su ostaci jednog engleskog ribarskog broda, razbacani ne po plaži, već po njenom dalekom zaleđu! Zato na ulazu stoji upozorenje turistima sa tri rotacije – crvenom, žutom i zelenom – gde boja koja svuda označava nepostojanje opasnosti ovde znači, otprilike, “nije tako strašno”.

Gejziri na svakom ćošku

Konačno, greh bi bio ne pomenuti geotermalno područje Haukadalur sa gejzirima Gejsir i Strokur, koji je aktivan na svakih šest do osam minuta. I mnoštvom manjih, četrdesetak njih, od kojih većina “samo” ključa. Strokur zato baca vodu po 25 metara uvis, nekad i do 40, a jednom je zabeleženo – 60! Gejsir (po kome gejziri i dobiše ime) se budi ređe, ali još je snažniji.