Ova pravila garantuju da ćete odgajiti pravog malog genija
Oni se vode drugačijiim principima od onih na koje smo navikli, ali zbog tih pravila, deca izrastaju u samouverene i uspešne ljude.
Ovo je 6 zlatnih pricipa:
Igračke nisu neophodne
I dok smo navikli da decu „zatrpavamo“ igračkama i garderobom, u Japanu to nije slučaj. Oni smatraju da dete može da se zabavi i bez njih. Praksa je da roditelji sa decom provode vreme praveći razne improvizovane igračke od materijala koje svi već imamo u kući, poput sunđera, praznih flaša, čaša, slamčica i slično.
Samostalni od malih nogu
Roditelji u Japanu trude se od što ranijeg detinjstva nauče dete da bude nezavisno. Na primer, oni uče svoje dete da ide u školu bez pratnje, nikada im ne rešavaju domaće zadatke i slično. Sve to, objašnjavaju psiholozi, podstiče razvoj nezavisnosti kod deteta, ali i jača njegovo samopouzdanje.
Svo slobodno vreme provode sa decom
U Japanu porodice redovno ručaju i večeraju zajedno, razgovaraju i prepričavaju jedni drugima šta im se dogodilo tokom dana. Te porodične priče za stolom često se ponavljaju i tako se detetu usađuje osećaj pripadnosti i identiteta, kao i važnost verbalne komunikacije.
Dete je često uključeno u pripremu hrane i na taj način uči o zdravim navikama i pripremanju obroka od najranijih nogu.
Puno razumevanja
Većina porodica u Japanu veruje da roditeljstvo treba da bude zasnovano na osećajnosti i razumevanju. Podizanje glasa na dete u Japanu je jednako svim drugim, oštrim kaznama.
Ako dete nije dobro, mama i tata ga kažnjavaju pogledom ili gestom neodobravanja.
Na primer, ako dete polomi igračku, roditelj će reći „pogrešio si“, a ne „polomio si igračku“. Japanci naglašavaju važnost dela, a ne funkcionalnost predmeta. Zato deca od ranog detinjstva uče da budu svesna svega u svakoj situaciji i da vode računa o svemu oko sebe.
Empatija je važna
Osim vaspitanja koje dolazi iz kuće, u Japanu se dosta ulaže i u obrazovni sistem. Tamo školska godina traje 210 dana, a do 4. razreda ocene ne postoje, jer oni stavljaju manire ispred znanja. Njihov cilj u prve 3 godine je da razviju karakter svoje dece i uspostave dobre manire, a ne da ocenjuju njihovo znanje. Oni uče kako da budu velikodušni, empatični i saosećajni.
Odgovrni od malena
Takođe, praksa je i da deca sama čiste svoju školu. I dok škole u ostatku sveta zapošljavaju domara i higijeničarke da održavaju školu urednom, u Japanu to nije slučaj. Tamo su učenici odgovorni za čistoću učionica, kafeterija, pa čak i toaleta, pa tako uče da poštuju svoj i rad drugih, ali i razvijaju kolektivni duh.
Švrćkanje.rs / Foto:Unsplash
NE RPOPUSTITE:
