Manastir Rukumija pripada braničevskoj eparhiji, a nalazi se u selu Bradarac, desetak kilometara od Požarevca. Danas je on aktivan ženski manastir.
Mnogi vernici prepričavaju da su se, upavo na ovom mestu događala razna čuda i ozdravljenja bolesnih.
Tokom istorije mnogi ktitori verskih zdanja nisu ostavljali nikakav pisani trag o svom imenu i godini u kojoj su podizali svoje zadužbine, a takav slučaj je i sa manastirom Rukumije.
Ipak, istoričari predpostavljaju da je ovaj manastir podigao knez Lazar u 14. veku, dok pojedini veruju da je, ipak sagrađen za vreme kralja Milutina ili Dragutina.
Izdvaja se i treća teorija po kojoj se veruje da je manastir nastao tokom vladavine Rimljana, s obzirom da se u blizini nalaze ostaci rimskog grada Viminacijuma na čijim zidovima su nacrtani krstovi. Veruje se da je izgrađena s namerom kako bi hrišćani tajno išli na molitve.
Prvi dostupan zapis o ovoj svetinji pojavljuje se tek krajem 16. veka, u turskim poreznim dokumentima i tada se zvao Vrilište.
Tokom Prvog srpkskog ustanka, Turci su spalili manastir, da bi on bio obnovljen tokom vladavine dinastije Obrenović i tada je on postao crkva. Status manastira, ponovo, dobija 1953. godine i postaje ženski manasrir.
Za ovo sveto mesto vezuje se i jedna, nimalo, lepa legenda. Ona kaže:
Iako iz 1733. godine, kako navodi „Vikipedija“, potiče prvi opis ove svetinje, koji je dao Maksim Ratković, nastanak Rukumije je zapravo opisan u srpskoj narodnoj pesmi, čiji je naslov „Bog nikom dužan ne ostaje“.
Nevino optužena devojka
U pomenutoj narodnoj pesmi je opisan događaj koji je doveo do stradanja devojke po imenu Jelica, koju je snaja nepravedno optužila. Surovo kažnjena, mlada Jelica biva praktično rastrgnuta, budući da je kazna podrazumevala da je stave „konju na repove“, odnosno da treba da bude praktično razapeta dok je vuku konji.
Prema narodnom predanju, koje se oslanja na pomenutu pesmu, stradanje ove nevine devojke dovelo do stvaranja četiri manastira, koji su podignuti baš na mestima, na kojima su pali devojčini delovi tela.
Legenda kaže: Tamo gde joj je po predanju pala brada, nastao je manastir Bradača, gde joj je pala ruka – manastir Rukumija, tamo gde su joj pale oči nastalo je duhovno zdanje Sestroljin u kome se leče slabovidi, a na mestu gde je pao Jeličin trup, nastao je manastir Zaova.
Švrćkanje.rs / Foto:PrintscreenYoutube/AgroTV Srbija
NE PROPUSTITE:
