Protežući se od severne Kenije do južne Etiopije, jezero Turkana je vodena površina koja intrigira i oduzima dah, ujedno. Okruženo sušnim, surovim terenom, jezero Turkana je najveće pustinjsko jezero na svetu i proteže se skoro 250 kilometara od severa ka jugu. Osim po veličini, izdvaja se i po upečatljivoj tirkiznoj boji, zbog čega je dobilo naziv „More od žada“. Turkana jezero poznato je i pod nazivom “Rudolfovo jezero”

 U jezero se ulivaju tri reke: Omo, Turkvel i Kerio. Ono postoji već oko četiri miliona godina, u većem ili manjem obimu. Pre deset hiljada godina jezero je bilo daleko veće nego sada. Pre sedam hiljada godina počelo je da se smanjuje. 

Kada stojite na obalama jezera Turkana možete vrlo lako pomisliti da ste na moru i to ne samo zbog izgleda već i zbog toga što je ovo jezero slano. Upravo ta činjenica je privukla veliku pažnju naučnika koji su godinama istraživali ovaj prirodni fenomen. Iako nije jedino na svetu slano jezero, prilično je neobična pojava.

Hemijski i geološki sastav jezera Turkana menjao se mnogo puta tokom miliona godina. Geohemičar dr Thure Cerling rekao je za nationalgeographic da će jezero u budućnosti definitivno biti više slano i alkalno. Ovaj proces bi mogao značajno da se ubrza branom Gilgel Gibe III. Prema nekim ekološkim organizacijama, brana, koja je trenutno u izgradnji u južnoj Keniji, može smanjiti nivo jezera za 2-10 metara i povećati salinitet za više od 50%.

Iako se nalazi u pustinji, na Turkani se mogu doživjeti iznenađujuće jak vjetar i snažne i česte oluje koje se iznenada pojavljuju, ali i jako brzo nestaju.

Jezero okružuje suv, naizgled izvanzemaljski krajolik u kojem se često ne mogu videti tragovi života. Međutim, samo jezero obiluje živim bićima. To je dom najveće svetske populacije nilskih krokodila, nilskih konja, i na stotine vrsta ptica i riba.

Stenovite obale su dom škorpionima i zmijama, pa se šetnja ovim krajevima ne preporučuje. Na obalama jezera su pronađeni i najstarijih poznati fosilni ostaci Homo habilisa koji je živeo pre dva miliona godina. Danas, u blizini jezera živi više od 250.000 ljudi, a najmanje deset plemena zavisi o jezeru kao glavnom izvoru hrane.

Prvi Evropljani koji su kročili na tlo ovog jezera su bili grof Samuel Teleki i Ludvig Riter fon Hehnel. Jezero su posetili 6. marta 1888. godine, a nazvali su ga po austrijskom prestolonasledniku Rudolfu. Današnje ime, jezero je dobilo 1975. po najvećem plemenu koje živi u okolini.

Švrćkanje.rs / Foto:PrintscreenYoutube/CHAMS MEDIA TV

NE PROPUSTITE: