PARLAMENT IM ZASEDA U ŠATORU, IMAJU ČAK 300 RAZLIČITIH REČI ZA SNEG - Da li je ovo najneobičniji narod na svetu?

Saami, Laponci ili Lapi, kako se sve nazivaju su pripadnici domorodačkog naroda koji živi na severu Norveške, Švedske, Finske i Rusije.

Veruje se da ih danas ima oko 70.000, iako ne postoji službeni popis stanovništva.

Narod ima dugu istoriju i bolnu prošlosti tokom koje su često bili osporavani. Imaju bogatu narodnu baštinu i životni stil koji je veoma specifičan. Sam narod naziva sebe Saami, dok ime Laponci smatraju malo pogrdnim.

U svetu su najprepoznatljiviji po dubokom i autentičnom odnosu s prirodom. Žive u tradicionalnom lavvuu (Sámi šatoru) pod polarnom svetlošću i na taj način su, kako sami priznaju potpuno povezani sa prirodom.

Sami su se oduvek naseljavali na velika područja i bavili su se pretežno lovom i ribolovom. Veze sa drugim ljudima bile su retke iako su imali smisla za društveni način razmišljanja.

Raštrkanost Sama širom sveta verojatno je najveći razlog zašto ne postoji samo jedna Sami kultura i jedan jezik već više njih. Kulture su bile formirane kako pod uticajem različite okoline i životnih okonosti, tako i zbog uticaja ostalih kultura u čijoj blizini su se našli.

U Švedskoj i Norveškoj to je bila germanska kultura, u Finskoj finska, a na poluostrvu Kola ruska i karelska kultura. Tako danas razlikujemo sljedeće osnovne kulture Sama – šumski Sami, planinski Sami, morski Sami i Sami poluostrva Kola.

Koliko je stara pisana laponska kultura dovoljno govori i podatak da najstariji sačuvani rečnik Saamija datira iz 1557., a prva knjiga pisana na laponskom jeziku potiče iz 1619. godine. Danas se razvila specifična književnost na dijalektima laponskog jezika, posebno u Finskoj, severnoj Švedskoj i Norveškoj.

Država Sámija, poznata kao Sápmi, prvotno je bila znatno veća. Ali ovaj zanimljiv narod postupno je bio prisiljen da prepusti deo svoje zemlje. Prvo poljoprivrednicima počevši od 1650-ih, a kasnije industrijama poput šumarstva i rudarstva.

Narod prepoznatljiv po šarenim narodnim nošnjama

Tradicionalne Sámi boje – crvena, zelena, plava i žuta – nezaobilazne su na njihovim narodnim nošnjama koje se izvorno zovu kofte ili gákti. Nose se u posebnim prilikaoma kao što su krštenja, venčanja i sahrane.

Uzorci i ukrasi ove odeće često označavaju geografsko poreklo osobe, ali i porodičnu istoriju.

Parlament zaseda u šatoru

Ovaj domorodački narod svoj nacionalni dan slavi 6. veljače, a u Karasjoku u Finnmarku (koji je poznat i kao glavni grad Sámija), od 1989. godine imaju i sopstveni parlament, čija zgrada ima oblik upravo lavvu šatora.

Koriste čak 9 različitih jezika

Sámiji koriste čak devet različitih jezika, od kojih nijedan, ni na koji način, nije povezan s drugim skandinavskim jezicima. Zvuči neverovatno, ali ovaj narod ima više od 300 različitih naziva za sneg.

To samo dokazuje koliko im je jezik bogat i jedinstven. Ipak tokom većeg dela 1900-tih godina, Sámijima u Norveškoj bilo je zabranjeno da govore sopstveni jezik. Morali su da uče norveški pod strogim pravilima asimilacije.