Planina Ararat je, zapravo, uspravni vulkan, poseban po svom izgledu, visini, ali i legendama koje se vezuju za ovo mesto. Planina se nalazi na samom istoku Turske na granici sa Jermenom i Iranom.

Planina Ararat, najviša je planina u Turskoj, a dostiže nadmorsku visinu od 5.137 metara. Venac dužine 40 kilometara, čine dva vrha, Veliki Ararat koji dostiže visinu 5.137 metara i Mali Ararat sa visinom od 3.896 metara. Tokom cele godine planina je prekrivena snegom, ledom, a česte su i guste magle. Planina ima mikroklimu sa jakim vetrovima, pa je uspon na vrh veoma izazovan.

 Zbog lokacije svi je svojataju i svako ima svoju verziju priče i predanje o planinskim ovim vencima, veličanstvenog izgleda. 

Ararat na turskom jeziku označava „Planinu bola“; na kurdskom jeziku ovo je „Vatrena planina“. Jermeni je zovu „Masis“. U Bibliji je njen naziv „Urartua“, ime koje su stranci davali stanovnicima ovog kraja u biblijska vremena.

Planina Ararat, Turska

Ipak, svi se slažu u jednom… Prema verskim tradicijama, veruje se da je ovo mesto gde se Nojeva barka zaustavila posle Velikog potopa, simbolizujući nadu i obnovu. Veruje se sa je odavde ponovo nastao svet… takvo značenje ima za jermene, ali i mnoge muslimane i hrišćane pa su je zato prozvali „Majkom sveta“.

Legenda kaže da su se na ovom mestu, tačnije u manastiru Sv. Jakova čuvale relikvije i ostaci čuvene Nojeve barke. Iz tog razloga je od 1961. do 1976. godine izvedeno najmanje 37 ekspedicija ne bi li se neko dokopa ostataka broda. Međutim, zemljotres je juna 1840. godine, uništio drevni manastir.

Region oko planine Ararat takođe je postao popularna destinacija za turiste, planinare i entuzijaste na otvorenom. Penjače privlači izazov dostizanja njegovog vrha, što ga čini značajnim vrhom za avanturiste.

Planina Ararat, Turska

Planina je, osim turistima, zanimljiva i naučnicima, pa je tako sredinom 2021. godine tim istraživača koji istražuje geološku formaciju na planini Ararat u Turskoj uzeo uzorke stena i zemljišta i analizirao rezultate koji sugerišu da je to mesto formirano pre otprilike 5.000 godina, što bi se poklopilo sa vremenskim okvirom Velikog potopa koji je opisan u Bibliji, piše Daily Mail.

„Prema prvim nalazima, u regionu su postojale ljudske aktivnosti u periodu između 5500. i 3000. godine pre nove ere. Poznato je da je potop proroka Noja bio pre 5.000 godina. Što se tiče datiranja, života je tad bilo i na ovim prostorima i to je otkriveno u laboratorijskim rezultatima. Ne može se još reći da je brod ovde. Moramo još dugo da radimo da bismo to utvrdili“, rekao je profesor Faruk Kaia.

Nojeva barka, ilustracija

Švrćkanje.rs / Foto:Pixabay/Unsplash

NE PROPUSTITE: