Samo ime je dovoljno da privuče pažnju. A ko god vidi kako ove planine izgledaju ostane bez daha
Proklete planine ili Prokletije najlepši je planinski venac na čitavom Balkanu po mišljenju mnogih. Prokletije su još poznate i kao Alpi na jugu Evrope, kako ih je austrijski geolog Ami Bue sredinom XIX veka nazvao.
Za razliku od Alpa, planinarska infrastruktura na Prokletijama gotovo da ne postoji. Broj posetilaca je i dalje minoran u poređenju sa prostranstvom koje zauzimaju.
Nalaze se na tromeđi Crne Gore, Srbije i Albanije. Smeštene na krajnjem jugu Dinarida, razuđenim vencem vrhova (preko 2. 500mnv), strmim padinama i dubokim dolinama koje ih presecaju.
Prostiru se na površini od oko 3500 kilometara kvadratnih, a najveći deo masiva se nalazi u Albaniji. Jedna trećina ‘raspoređena’ je na Crnu Goru i Srbiju (Kosovo). Najviši vrh je Jezerski vrh, odnosno Maja Jezercë na albanskom, koji se nalazi upravo u Albaniji.
Zlokoban naziv planine je, pretpostavlja se, nastao zbog surovosti i mistike i teških uslova za život u ranijim vremenima. Zbog dubokih dolina, teško pristupačnih vrhovova i ledničkih jezera. Ali svako ko poseti planinu ovde vidi nešto potpuno suprotno, svi posetioci ostanu opčinjeni živopisnim pejzažima i ambijentom koji odiše mirom.
Legende koje decenijama kruže su neizostavne za sve zanimljive predele. Za Prokletije vežu se dve i one glase:
Prva, priča priču o trojici braće koji su u lovu želeli da ubiju divokozu ispred koje se odjednom ukazala lepa gorska vila te ih zaludela lepotom do te mere da su se međusobno poubijali svađajući se ko će je oženiti. Videvši da se ne vraćaju, njihova majka je krenula u potragu za njima, pronašla tela te, kad se i njoj ukazala vila i objasnila da je ona razlog njihove smrti, krenula naricati i proklinjati vilu, ponavljajući ‘Prokleti-jo, prokleti-jo…’
Druga legenda veže se za Hridsko jezero u Crnoj Gori. Naime, Bog je, kaže priča, stvorio Hridsko jezero visoko u šumama kako bi ga ‘sakrio’ i kako bi se u njemu kupale gorske vile, a on uživao u njihovoj lepoti i veselju. One su učinile jezero i lekovitim i ono je donosilo mladost, lepotu i sreću. Kad su to shvatili, ljudi su ga poželeli za sebe te su proterali vile što je razljutilo boga, koji se na područje obrušio munjama i gromovima sve dok nisu ostale samo gole stene.
Usput je prokleo i planine, pa otuda ime.
Prokletije predstavljaju poslednji bastion netaknute divljine na kontinentu, pa su zbog toga omiljena destinacija planinarima, ali i zaljubljenicima u prirodu.
Više od čak 1.500 vrsta biljaka obitavaju na ovim planinama, kao i brojne životinjske vrste: ptice, gmizavci, ribe, sisari, vodozemci i leptiri
Prokletije su isto tako, upravo zahvaljujući svemu navedenom, zaštićene i granicama nekoliko nacionalnih parkova. Jedan štiti područje Prokletija u Crnoj Gori, a dva u Albaniji (područje Valbona i Theth) koji su u biti nedavno spojeni u jedan jedinstveni nacionalni park po imenu Nacionalni park Albanske Alpe.
Sa svojih 2694 metara nadmorske visine, najviši vrh je Dinarida, dok mu je vrh Đeravica odmah za petama, s 2656 metara nadmorske visine.
Osim stena, zelenila i vrhova, pažnju pleni i Dolina jezra.
Dolina jezera je samo jedan od nebrušenih dragulja netaknute prirode na Prokletijama. Nalazi se na samoj granici Crne Gore i Albanije i čini je šest planinskih jezera.
Nekada davno oko jezera nalazili su se katuni i bilo je puno stoke, a sada postoje samo zidine.
Jezera su zimi zamrznuta, a sneg se ne topi do juna. Oni koji dobro poznaju planinu kažu da se ni u avgustu temperatura ne penje iznad 15.
Švrćkanje.rs / Foto:PrintscreenYoutube/Beautiful Montenegro
NE PROPUSTITE:
