vojvodina

JEZERO NASTALO OD SUZA PASTIRA PAVLA – Ovaj dragulj severa Srbije mora da se nađe na vašoj travel listi

by

Ukoliko tražite idealno mesto za beg od gužve i vrelog asfalta, Palićko jezero je idealan izbor. Već godima je jedno od najposećenijih jezera u Srbiji zbog svoje uređenosti, lepote i raznovrsnih mogućnosti za odmor i rekreaciju. Nalazi se na 8 km od Subotice i najveće je prirodno jezero u Srbiji, a prvi put se pominje kao Pali u spisima iz 15. veka. Tri veka kasnije, počela su istraživanja lekovitosti vode iz ovog jezera, a to je bio i početak izgradnje kupališta i banje koja i danas postoji. Jezero, prečnika skoro pet i najveće dubine 3,5 metra, ima tri uređene plaže, toplu vodu i prelepo okruženje. Jezero je popularno i zbog lekovitog blata, pa je ovde moguće i lečenje i banjski opovarak. Zanimljiva legenda o nastanku jezera Palić je, prema legendi koju će vam meštani ispričati, jezero nastalo od suza pastira Pavla koji je tu izgubio svoje stado pa je zato voda u jezeru slana. Po drugoj priči, jezero je ostatak Panonskog mora koje je u pradavna vremena postojalo na ovim prostorima. Šta sve može da se vidi na Paliću? Prelepa priroda Kao što smo rekli, priroda je ovde prelepa, pa nikako ne propustite šetnju duž obale koja deluje umirujuće. Pogled koji se pruža na okolinu je spektakularan. Tu je i nekoliko parkova u okolini jezera koji su idealni za porodice koje dolaze sa decom. Bogat biljni i životinjski svet Okolina jezera je, zapravo, zaštićeni park prirode pa ćete biti u prilici da vidite mnogobrojne vrste biljaka i životinja. Posebno interesantna je retka vrsta orhideje – močvarni kacun, koja se može videti ovde. Može se probati kvalitetno vino Nikako nemojte preskočiti da probate i domaće vino. Poznavaoci tvrde da sa ovih prostora potiče ono najkvalitetnije. U okolini se nalazi i vinarija Zvonka Bogdana koju vredi obići. Vodotoranj – Simbol Palića I to u obliku prave rakete koja, doduše, nikada nije poletela. Kula je izgrađena uoči Velikog rata, sa izrezbarenom lučnom kapijom izraženog etno stila, u duhu mađarske secesije, a vodi ka Velikom parku i Velikoj terasi. Tokom godina služio je kao vodovodni objekat, ali i tramvajska stanica. View this post on Instagram A post shared by Magična Srbija ❤️🇷🇸💫✨ (@magicna.srbija) Zološki vrt Palić se može pohvaliti velikim i poznatim zoološkim vrtom uz samo jezero, koji se prostire na oko 15 hektara i dom je za oko 170 različitih životinjskih vrsta. Većina stanovnika palićkog zoo vrta slobodno šeta unutar ograđenih delova parka, u svojevrsnom malom safariju. View this post on Instagram A post shared by ZOO vrt Palić (@zoo.palic) View this post on Instagram A post shared by ZOO vrt Palić (@zoo.palic) Ukoliko smo nešto propustili da napišemo, a treba videti na Paliću, pišite nam u komentarima. Švrćkanje.rs / Foto:Unsplash/Pexels NE PROPUSTITE:

TOP 4 LETNJE LOKACIJE U VOJVODINI – Imaćete osećaj kao da ste na nekoj dalekoj egzotičnoj destinaciji

by

Da biste uživali u kupanju, sunčanju i imali osećaj da ste na moru uopšte ne morate da prelazite hiljade kilometara. Dovoljno je da dođete u Vojvodinu. Ova prostrana ravnica obiluje prelepim kupalištima na kojima je milina provoditi dane. Nama je već leto i odmor u glavi, pa smo rešili da na vreme istražimo gde je najbolje pronaći spas kada nastupe tropske vrućina. Peskara, Zrenjanin Usled dugogodišnje eksploatacije peska nastalu su tri jezera nazvana “Peskara”. Nalaze se na svega 5 km od centra Zrenjanina. Voda je relativno čista i bistra, a činjenica da se nalaze na atraktivnoj lokaciji uticala je na to da ovo vremenom postane jedno od popularnih kupališta Zrenjaninaca. Proteklih godina se dosta radilo na uređenju plaže, pa onda danas poseduje sve što vam je potrebno za potpuni odmor i ugođaj. Tu su toaleti, tuševi, svlačionice, suncobrani i kafići. View this post on Instagram A post shared by Edar D DR Productions (@drony_edar) Karlovačko ostrvo Ako ste čuli za Tajland, čuli ste i za ostrvo Ko-Čang, treće po veličini ostrvo koje krase prelepe plaže i nestvarna okolina. E, jedno slično ostrvo nalazi se i, verovali ili ne, u Vojvodini, preciznije u Sremskim Karlovcima. Ovo malo ostrvo ne nosi slučajno nadimak „Srpski Tajland“: Peščana plaža i netaknuta prioda koja podseća na džunglu zaista će vam dočarati osećaj da ste na nekoj egzotičnoj destinaciji kraj mora. Ostrvo je ušuškano između Dunavca i Kopačkog rita, dokle se stiže za 10-ak minuta vožnje čamcem. Taksi-čamci vas čekaju pored hotela „Dunav“ u  Sremskim Karlovcima, a cena prevoza je između 150 i 200 dinara. View this post on Instagram A post shared by Природни рај (@prirodniraj) Bešenovačko jezero Bešenovačko jezero je poznato i kao jezero Beli kamen i nalazi se u blizini Sremske Mitrovice. Karakteristično je po svojoj tirkiznoj boji. Jezero je nastalo 2004. godine na površinskom kopu, gde se eksploatisao krečnjak za potrebe fabrike cementa u Beočinu. Ova lokacija je dobra za izlet, iako obala jezera nije tako velika. View this post on Instagram A post shared by Mihajlo Mixi Jaksic (@mihajlo_mixi_jaksic) Bela stena Peščana plaža i netaknuta priroda je ono što karakteriše ovo mesto. Idealno je za vikend beg iz grada. Nalazi se na desnoj obali Dunava kod Pančeva. View this post on Instagram A post shared by Jelena (@bella__adventure) Švrćkanje.rs / Foto: NE PROPUSTITE:

DA LI STE ČULI ZA BELEGIŠKE ADE – Peščana ostrvca koja u rano leto “izranjaju” iz Dunava i postaju pravi tropski raj

by

U istočnom delu Srema, na desnoj obali Dunava, oko 36 kilometara severno od Beograda, nalazi se selo Belegiš. Pripada opštini Stara Pazova i ima oko 3.000 stanovnika. E baš na samom toku Dunava koji se proteže pored ovog sela nalaze se i Belegiške ade, mesto kao stvoreno za ljubitelje prirode. Sasvim jasno i logično, Belgiške ade, ime su dobile po Belegišu, a čine turistikči kuriozitet, a svakako su i najatraktivnije i najkvalitetnije destinacije za kupače i nautičare ovog dela Srema i Banata.  Reč je o peščanim ostrvcima koja tokom letnje sezone postaju pravi mali tropski raj. Nakon zime i snega i kiše, u rano leto ova ostrva zablistaju punim sjajem. Okruženi vodom, sastavljeni od finog dunavskog peska, pomalo liče na peščane rajeve na Maldivima ili u Karipskom moru. Moramo da naglasimo da su u pitanju potpuno divlje plaže na kojima boravite na sopstvenu odgovornost. Na Dunavu, koji se proteže pored Belegiša, ima više ada, tačnije ukupno 9, a razdvajaju ih rukavci. Posebno su interesantne Velika i Mala ada. Velika je poznata po vrlo popularnoj i posećenoj plaži, a Mala ada je idealna za pristajanje brodova, kao i za kampovanje zbog svojih prelepih plaža. Do njih se stiže čamcima, a tokom letnje sezone postoje alasi koji prevoze i vraćaju putnike. Švrćkanje.rs / Foto:PrintscreenYoutube/BalkanTrip TV NE PROPUSTITE:

ŠUME FRUŠKE GORE SKRIVAJU NAJZNAČAJNIJU SRPSKU SVETINJU – Gotovo svi srpski velikani utehu su pronašli u ovom manastiru

by

Svetilište u kome se nalaze mošti srpskih despota, patrijarha i jednog kralja. Po istorijsko-kulturnoj ulozi, po bogatstvu riznice, čuvenom ikonostasu i živopisu, drugim relikvijama, Manastir Krušedol je jedan od najznačajnijih Fruškogorskih manastira. Predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od izuzetnog značaja. Nalazi se na jugoistočnim obroncima Fruške gore, u ataru sela Krušedol, nadomak mesta Irig i Maradik. Zadužbina Brankovića Zadužbina porodice Branković sazidan je u periodu između 1509. i 1514. godine. Sin despotice Angeline Branković, Đorđe je kao svoju zadužbinu podigao fruškogorski manastir Krušedol, mada se često navodi da je ovaj manastir na Fruškoj Gori zadužbina i njegove majke. Naime, srpska despotica Angelina, je u drugoj polovini 15. veka stigla u Srem, a sa sobom je donela i mošti svog preminulog supruga Stefana. Tada je dobila i zemljište od srpske vlastelinske porodice Jakšić na kome je podigla ženski manastir koji se i danas nalazi u neposrednoj blizini manastira Krušedol. Riznica manastira Krušedol bila jedna od bogatijih, u njoj su se nalazile brojne dragocenosti koje su pripadale porodici Branković, ali i drugim srpskim vlastelinskim porodicama. Nažalost, većina tih predmeta je pokradena, a istorija manastira beleži da je ono što je od njih ostalo čuvano u Zagrebu sve do 1946. godine kada su prenete u Beograd i do današnjih dana se nalaze u Muzeju Srpske pravoslavne crkve. Samo mali deo te riznice danas se može videti u samom manastiru. Ovde počivaju mnogi znameniti Srbi Na tlu ovog manastira boravili su mnogi znameniti Srbi kako bi pronašli utehu, ali mnogo njih je ovde i sahranjeno. Istorija manastira beleži podatak da je čuveni srpski pesnik, Laza Kostić, kada je bio razočaran u ljubav i svestan da je nemoguće da je ostvari sa mlađanom Lenkom Dunđerski, utehu potražio upravo u ovom manastiru na Fruškoj Gori. Pored porodice ktitora manastira, u njemu su sahranjeni i kneginja Ljubica Obrenović, supruga velikog srpskog knjaza Miloša Obrenovića, ali i još jedan član porodice Obrenović – kralj Milan Obrenović, što se navodi kao svojevrsna zanimljivost kada je u pitanju fruškogorski manastir Krušedol. Uz pomenute Srbe, u manastiru Krušedol su sahranjeni i srpski patrijarsi : Arsenije III Čarnojević i Arsenije IV Jovanović Šakabenta, kao i mitropolit Isaija Đaković i vojvoda Stevan Šupljikac, ali i mnogi drugi. Izvor:manastiriusrbiji.com / Foto:PrintscreenYoutube/AgroTV Srbija NE PROPUSTITE:

OD 80-IH, KADA JE NASTALO NAJSJAJNIJI JE DRAGULJ OVOG DELA SRBIJE – Ipak mnogi nikad nisu čuli za ovo jezero

by

Nismo ni svesni koliko je naša zemlja lepa Jedno, za mnoge nepoznato mesto, nalazi se na najzapadnijem delu Fruške gore i pripada istoimenom nacionalnom parkom. Jetero Sot ili još, u narodu poznato, i kao Sotsko jezero zauzima površinu od 33 hektara. Ono je veštačkom akumulacijom nastalo 80-ih godina i od prvog dana, pa do danas ni jedno drugo jezero nije uspelo da mu preuzme titulu najlepšeg dragulja ovog dela Srbije. View this post on Instagram A post shared by Srbija u slikama (@srbijaauslikama) Okruženo je brdovitom obalom, koja se u nekim delovima uzdiže i do 200 metara visine, livadama i šumom, a ono se nalazi u samom središtu. Na prvi pogled je jasno zašto važi za najlepše. Dubine je oko 4 metara, na desnoj sreani obali ovog hezera nalazi se malo vikend-naselje sa nekoliko kuća. Od Šida je udaljeno oko desetak kilometara. View this post on Instagram A post shared by Sotsko Jezero (@sotsko_jezero) Jezero izuzetno bogato ribom, u njemu su nastanjene sledeće vrste: šaran, smuđ, tostolobika, bela riba i štuka. Interesantna je činjenica da je pre nekoliko godina baš u ovom jezeru upecan šaran težine, neverovatnih 42 kilograma. View this post on Instagram A post shared by 𝙎𝙍𝘽𝙄𝙅𝘼 𝙋𝙊𝘿 𝙇𝙐𝙋𝙊𝙈🇷🇸 (@srbija_pod_lupom) U blizini samog jezera nalaze se i dva manastira, Manastir Svete Petke i Manastir Privina Glava, za čiji nastanak se vežu dve zanimljive priče. View this post on Instagram A post shared by Sotsko Jezero (@sotsko_jezero) Švrćkanje.rs / Foto:PrintscreenInstagram/sotsko_jezero NE PROPUSTITE:

NAJSTARIJI BISER FRUŠKE GORE – O nastanku imena ovog manastira i danas kruže dve zanimljive priče

by

Manastir Privina Glava jedan je od najstarijih, ali i najlepših manastira u ovom delu Srbije. Bogata istorija, prepoznatljiva arhitektura i prelepa priroda oko njega glavne su karatkteristike ovog mesta. Privina Glava je najzapadnije smešten manastir od svih 16 Fruškogorskih manastira. Pripada opštini Šid, a udaljen je svega 5 km od centra grada. Ovaj manastir je mesto gde se istorija, vera i priroda sjedinjuju kako bi stvorili jedinstveno duhovno iskustvo. Na ovom mestu ćete osetiti istinski mir i rasterećenje od užurbanog života na koji smo svi navikli. Istorija Manastira Privina Glava seže daleko u prošlost, a postoji i dve teorija o nastanku samog manastira, ali i načinu na koji je dobio ime. Ona, češće spominjana jeste priča u kojoj se kao glavni lik pojavljuje izvesni vlastelin, kome je ime bilo Priva. Prema ovoj verziji on je zaslužan za gradnju ove svetinje, još tokom 12. veka, ali bliži podaci o njemu ni dan danas ne postoje i ne može se sa sigurnošću reći ko je on bio. Po drugom predanju, svetinja se zove Privina glava zbog okrutnosti despota Vuka Brankovića prema graditeljima koji su se drznuli da ga prevare. Naime, Branković je majstorima dao novac za izgradnju svetinje, ali su oni pobegli a da svetinju nisu izgradili. Ljutit što su ga prevarili, despot je angažovao ljude da pronađu i uhvate majstore i presude im po tadašnjim zakonima koji su nalagali da svako ko je dao obećanje a nije ga ispunio bude tretiran kao lopov i bude lišen života. Manastir ima dugu i burnu istoriju, a uprkos svemu uspeo je da opstane i danas bude mesto koje veliki broj ljudi želi da poseti. U vreme kada su se vodili ratovi između Turske i Austrije, manastir je bio zapušten i oronuo. Tek u 18. veku monasi su počeli da dolaze na ovo mesto i započeli obnovu zdanja. Na mestu nekadašnje crkve tada su izgradili novu. Tokom Drugog svetskog rata, manastir Privina glava je uspeo da izbegne razaranje, za razliku od nekih drugih Svetinja. Ipak, ostao je bez značajnih relikvija, čuvanih u manastirskoj riznici, a tom prilikom su i monahinje bile proterane. Između 2004. i 2010. godine, u okviru manastirskog kompleksa, podignute su tri crkve koje oduzimaju dah.  Ono što je zaista neponovljivo u Manastiru Privina Glava je umetnost rezbarija kojom je ukrašen ikonostas. Stručnjaci tvrde da ne postoji lepše ostvarenje takve vrste umetnosti. Švrćkanje.rs / Foto:PrintscreenYoutube/Vojvodina uživo NE PROPUSTITE:

SRPSKA SAHARA – Na nešto manje od 100 km od Beograda nalazi se pravo čudo prirode

by

U Banatu, nedaleko od Pančeva nalazi se mesto koji mnogi zovu „Srpska Sahara“. Reč je specijalnom rezervatu prirode Deliblatska Peščara. Deliblatska peščara, jedna od poslednjih pustinja u Evropi i najveća evropska kontinentalna peščara. Ovo mesto je zaštićeno područje nestvarne prirode i definitivno predstavlja ekološki i geografski fenomen na našem podneblju. Zanimljive su i teorije o njenom nastanku. Jedna od njih posebno, budući da se smatra da je to područje zapravo dno nekadašnjeg Panonskog mora. Obuhvata oko 35.000 hektara površine. Elipsastog je oblika i orijentisana je u pravcu jugoistok-severozapad. Nastala je tokom ledenog doba, a Košava je oblikovala izražen dinski reljef. Nadmorska visina dina kreće se između 70 i 200 metara. View this post on Instagram A post shared by Selo.rs (@seoskiturizam) Klima je ovde umereno kontinentalna, a oscilacije temperature u samoj peščari su izuzetno izražene. Tokom leta dnevna temperatura može da iznosi oko 40 stepeni, dok se tokom noći ona drastično spusti. Pojedinih godina, košava koja duva na području Deliblatske peščare može da dostigne brzinu i od 140 km/h. Ovo mesto je stanište retkih vrsta i biljaka i životinja. Bogata flora broji preko 900 vrsta i podvrsta, a neke od njih su banatski božur, pančićev pelen, šerpet, bademić, peščarsko smilje i kleka – jedini samonikli četinar panonske nizije. View this post on Instagram A post shared by Природни рај (@prirodniraj) Što se faune tiče, na ovom mestu se mogu videti pustinjski mravi, mravlji lav, banatski soko, orao krstaš, stepski skočimiš, tekunica, slepo kuče, stepski tvor i druge. Za neke od njih, Deliblatska peščara je jedino ili jedno od malobrojnih preostalih staništa u Srbiji. Izuzetno popularna turistička destinacija sa neverovatnim prirodnim pejzažom jeste Devojački bunar. Mesto za koje se vezuje nekoliko legendi. Više o tome pročitajte OVDE. Takođe, prelepo mesto sa kojeg se pruža nestvaran pogled su Zagajička (ili Zagajska) brda. Ona su najviši deo peščare, delom su šumovita, a delom pod travom. Dine na ovim brdima su visoke i do 200 metara, sa njih se mogu videti Vršačke planine, kao i južni deo masiva Karpata. Po mnogima je ovo najlepši deo Deliblatske peščare. View this post on Instagram A post shared by Моја лепа Војводина (@mojalepavojvodina) Foto safari, pešačenje u prirodi, posmatranje ptica, lov u ograđenim lovištima, sakupljanje lekovitog i aromatičnog bilja, vožnja bicikla, rekreacija na otvorenom, edukacija o značaju očuvanja biodiverziteta, samo su neke od aktivnosti koje vam stoje na raspolaganju u prostoru Specijalnog rezervata prirode. Takođe, u okolini postoji nekoliko vinarija u kojima možete probati, takozvana vina sa peska. Švrćkanje.rs / Foto:PrintscreenYoutube/Seoski Turizam Srbija NE PROPUSTITE:

DRAGULJ PANONSKE NIZIJE, PRESTONICA POEZIJE I UMETNOSTI – U ovaj vojvođanski grad ćete se zaljubiti na prvi pogled

by

Ako se zaputite severno od Beograda, na oko 80 km naićićete na šarmantni gradić u koji ćete se zaljubiti na prvi pogled. U podnožju planina u sred ravnice, nalazi se Vršac. Vršac je jedan od najstarijih gradova u Banatu, a 8 je po veličini u Vojvodini. Dugi niz godina je jedna od vodećih turističkih destinacija Vojvodine zahvaljujući brojnim kulturno i istorijski važnim spomenicima, znamenitostima i prirodnim lepotama.  Obiluje brojnim starim zdanjima raznovrsnih stilova, crkvama i kulturnim institucijama, čuvajući jednu od najstarijih tradicija među srpskim gradovima. View this post on Instagram A post shared by Turistička organizacija Vršac (@visit_vrsac) Ukoliko niste do sad, krajnje je vreme da posetite ovaj biser Panonske nizije. Evo šta obavezno treba videti: Vršački breg Definitivno mnogima prva asocijacija kada je Vršac u pitanju je Vršački Breg, koji je i omiljeno izletište kako ljudi koji ovde stanuju, tako i turista. Vršački Breg obiluje bogatim biljnim i životinjskim svetom, pa je iz tog razloga zaštićen kao Park prirode. Na vršačkom Bregu postoje dva vrha, na prvom se nalazi se crkva Svetog Todora, dok je na drugom Vršačka kula, koja je i simbol grada Vršca. View this post on Instagram A post shared by Klub Izazov (@klubizazov) Vršačka kula Tačna godina izgradnje ove kule nije poznata, ali se zna da je to bilo u 15. veku. Veruje se da ju je sazidao despot Đurađ Branković, ali ni to nije tačno utvrđena informacija. Pored sačuvane Donžon kule postojala je manja polukružna kula. Početkom 18. veka kula je srušena. Vladičanski dvor Vladičansku rezidenciju banatskih episkopa podigao je vladika Jovan Georgijević koji je 1750. god. vratio episkopsku stolicu iz Karansebeša u Vršac. U okviru dvora sagrađen je pridvorni hram u kojem se nalazi čudotvorna ikona Bogorodica Vinčanska-Bezdinska. Dvorska galerija bogata je portretima vršačkih episkopa i drugih crkvenih velikodostojnika, velikom zbirkom starih rukopisa, ikona i knjiga od kojih je najstarije ”Vatinsko jevanđelje” i datira iz druge polovine 16 veka. View this post on Instagram A post shared by Avanture po Srbiji cvetić 🌺|Vođenje društvenih mreža (@avantureposrbijicvetic) Katedrala Osim, Vršačke Kule, i za Vršačku katedralu se može reći da je simbol grada. Unutrašnjost je ukrašena izrezbarenim nameštajem, zidnim i oltarskim slikama, vitražima i skulpturama. View this post on Instagram A post shared by Srbija uzduž i popreko (@srbija.uzduz.i.popreko) Vršačko jezero Ukoliko Vršac posećujete tokom proleća ili leta, ne propustite da odete do jezera. Tu ćete odmoriti i telo i um. Tokom leta na ovom mestu se organizuje trodnevna manifestacija sa bogatim sadržajem kao što su rok koncerti, takmičenje u pecanju, kuvanje riblje čorbe i lovačkog gulaša, razna sportska dešavanja. View this post on Instagram A post shared by Ivana Tomic Mihajlovic (@ivanino.sanduce) Vinarije Vršac je poznat i po kvalitetnom vinu, pa je šteta ne posetiti neku od vinarija u kojima ćete uživati u bogatom ukusu grožđa. View this post on Instagram A post shared by Turistička organizacija Vršac (@visit_vrsac) U video snimku pogledajte kako izgleda svaki kutak ovog grada: Da li ste bili nekada u Vršcu? Šta još treba videti u ovom gradu? Švrćkanje.rs / Foto:PrintscreenYoutube/Tourist Optimist NE PROPUSTITE:

MISTERIOZNO UZVIŠENJE U SRED RAVNICE – Titelski breg krije brojne tajne, a jedna priča posebno intrigira decenijama već

by

Kilometre ravnice oplemenio je Titelski breg za koji se vezuju brojne legende. I na prvi pogled intrigira jer izgleda kao da je neka natprirodna sila nabacala gomilu zemlje u sred Vojvodine. Naravno, nikakve više sile nisu učetvolavale u formiranju ovog predela, za sve postoji naučno objašnjenje. Ipak može se slobodno svrstati u čuda prirode koje obavezno treba posetiti. Ovaj breg je svojevrstan zapis klimatske i ekološke evolucije u toku poslednjih 6.000 godina. Profesor dr Slobodan Marković sa Prirodno–matematičkog fakulteta u Novom Sadu je 1997. godine počeo istraživanja ove zaravni i otkrio pravo „blago“ prirode. – Ova pomalo egzotična istraživanja nemaju samo fundamentalan naučni značaj, već mogu da predstavljaju osnovu za razumevanje današnjih klimatskih promena, ali i da pomognu da sigurnije predvidimo ono što će se događati u budućnosti – navodi profesor Marković. Прикажи ову објаву у апликацији Instagram Објава коју дели Josipa Vojnić Tunić (@dzejviti) Osim naučnika, ovo mesto privlači i ljubitelje prirode koji ovde uživaju punim plućima. Svetlo zelena trava, bogata flora i fauna, perfektan pogled, sve ovo je idealno za uživanje u nekom sunčanom danu. Titelski breg je za specijalni rezervat prirode proglašen 2012. godine, a ovu titulu sa pravom nosi. Прикажи ову објаву у апликацији Instagram Објава коју дели NOVI SAD nekad i sad (@novisad.nekadisad) Прикажи ову објаву у апликацији Instagram Објава коју дели Boris Babić (@boris_96) Takođe, ovo mesto će zadovoljiti čula i ljubitelja istorije. Godinama unazad arheolozi su istraživali i utvrdili da je ovo praistorijska postojbina drevnog čoveka. Zbog pogodnog položaja i zaštićenosti od mogućeg neprijatelja ljudi su birali ovo mesto i naseljavali ga. Ovde je bilo i Kelta i Rimljana, a veruje se da je Titel dobio ime po rimskom caru Titu. Nakon Kelta i Rimljana, ovo mesto posetili su i Huni, Ugari, pa Turci. Na tragove ove burne i zanimljive istorije nailazićete na svakom ćošku Titelskog brega. Прикажи ову објаву у апликацији Instagram Објава коју дели Goran Babic (@goranbgoran) Ako ste, pak ljubitelji intriga i legendi, Titelski breg i vama ima šta da ponudi. Legendi je nekoliko, a ona koja posebno interesuje i budi radoznalost posetilaca je ona koja kaže da je ispod brega Atila Bič Božiji zakopao blago, što privlači mnoge ljude koji žele da se blaga i dokopaju. Legenda kaže još i da je Atila sahranjen u zlatnom kovčegu i da je potopljen u zlatnim kočijama u Tisu, jer na to upućuju priče iz davnina i poneki pronađeni arheološki artefakti iz tog vremena. U naraciji se jasno spominje blizina ušća ali i veliki breg, sa kog su generali legendarnog vojskovođe nadgledali čitavu ceremoniju sahrane – potapanja. Švrćkanje.rs / Foto:PrintscreenYoutube/Vojvodina uživo NE PROPUSTITE:

U OVOM VOJVOĐANSKOM GRADU SE ŽIVI PUNIM PLUĆIMA – Najveći umetnici pevali su o njemu, dom je Laze Kostića, tamburaša, dobrog vina i čuvar bogate istorije

by

Ovaj grad u Vojvodini čuva kulturu i tradiciju, a njegovi stanovnici znaju proveren recept za uživanje Ne morate otići van okvira Srbije da biste uživali i kvalitetno proveli vikend. Na raspolaganju vam je veliki izbor, a na tom spisku svakako se nalazi u Sombor… Grad koji ima toliko toga da ponudi svakome ko zakorači njegovim ulicama. U njemu vlada mir i sve se odvija laganim ritmom. Ovo je grad Laze Kostića, Georgija Brankovića, Jovana Hadžića i mnogih drugih. Nismo ni sumnjali da je Sombor grad koji vredi posetiti. Ne bi bez razloga bio inpiracija mnogim umetnicima. Naime, Sombor je jedan od najopevanijih gradova. Kažu da postoji 26 pesama o njemu. Najpoznatija, a možda i najstarija melodijski zapisana, pesma o Somboru, je „U tom Somboru“. Napisao je Blaško Marković, zidar i tamburaš. Originalna verzija ima četiri strofe i peva o svim karakteristikama grada. Tu su i pesame „Fijaker stari“, „Fijakerista“, „Somborske ruže“. I Balašević je napisao nekoliko stihova o Sombrou u „Beloj lađi“. Ovo je grad u kome ćete pronaći niz nestvarno lepih građevina i unikatnih fasada. Arhitektura Sombora se razlikuje od arhitekture zgrada u većini drugih gradova Srbije. Grad je u kome i danas istovremeno obitava nekoliko drugačijih kultura i nacionalnosti. Sve to je dodatno uticalo na izgled i samu gradnju somborskih građevina. Evo šta još ovaj grad može da ponudi: Zdanje Županije Oni koji su željni kulture, županiju ne smeju da zaobiđu. U njoj se nalazi soba, koliko jedna godina ima dana. U jednoj od njih nalazi se čuvena slika „Bitka kod Sente“, najveća u Srbiji, naslikana na 28 kvadratnih metara platna.  View this post on Instagram A post shared by 𝔅𝔦𝔩𝔧𝔞𝔫𝔞 (@b.i.b.i_biljana) Gradska kuća – Varoška kuća, Magistrat Gradska kuća je najupečatljiviji arhitektonski simbol grada. Primer fascinantne fasade o kojoj smo pričali na početku baš ovde ćete videti. Nastala je na temeljima nekadašnjeg kaštela grofa i kapetana Jovana Brankovića.  View this post on Instagram A post shared by PavleMarjanović (@supercoolphotography) Gradski Muzej Sombor U ovom gradu se kultura i istorija prepliću na svakom koraku. Gradski muzej nikako ne smete zaobići. Raspolaže sa oko 40.000 eksponata razvrstanih u pet kategorija: arheološka, numizmatička, istorijska, etnološka i umetnička zbirka. U okviru muzeja je i stručna biblioteka, koja poseduje izdanja od XVIII do XX  veka. View this post on Instagram A post shared by Sombor Gradski Muzej (@gradskimuzej.sombor) Somborski salaši U ovom gradu naićićete na prelepe salaše koje morate posetiti. Ambijent, hrana, usluga, sve je na vrhunskom nivou. Tu su i nezaobilazni tamburaši i vino Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje“ Rezervat se nalazi u severozapadnom delu Vojvodine. Ovo je izuzetno očuvana ritsko-močvarna celina na reci Dunav. Zovu je drugačije ‘Evropski Amazon’, jer raspolaže velikom biološkom raznovrsnošću.  1989. godine, Gornje Podunavlje je imenovano za međunarodno značajno stanište ptica (IBA). Rezervat je stavljen pod zaštitu 2001. godine kao prirodno dobro 1. kategorije. Švrćkanje.rs / Foto:Pexels NE PROPUSTITE: