Vransko jezero se nalazi tačno na sredini ostrva Cres i najveće je ostrvsko jezero u Hrvatskoj, površine 5,5 km².
Ono je, zapravo prirodni je fenomen za ostrvo Cres s obzirom daje ono uglavnom bezvodno, a ovo jezero je ogroman prirodni rezervoar koji sadrži više od 200 miliona m³ slatke vode.
Vodostaj Vranskog jezera je na visini od 13 metara iznad nivoa mora što znači da je kriptodepresija, apsolutna dubina jezera je 74 metra i jedno od najdubljih slatkovodnih jezera u Evropi.
Ime „Vransko jezero“ dobilo je po selu Vrana, jednom od okolnih sela na padinama koje ga okružuju. Ipak, lokalci su ga oduvek zvali samo „jezero“. Naziv „Vransko“ dao mu je Alberto Fortis u svom delu o putovanju cresko-lošinjskim arhipelagom u 18. veku, a taj su naziv su preuzeli budući kartografi i putnici.
Veruje se da je jezero nastalo pre oko 12.000 godina, pred kraj poslednjeg ledenog doba. Jezero je formirano zahvaljujući konfiguraciji nepropusnih slojeva i velikoj slivnoj površini s koje se voda skuplja.
U dubljim slojevima mešaju se slatka i morska, slana voda, dok nivo vode u jezeru zavisi od sušnih i kišnih perioda.
Legende o nastanku
Za nastanak ovog jezera vezuju se dve legende. Prva kaže da je na mestu gde se danas nalazi jezero nekada je bila dolina dve sestre. Jedna je bila siromašna, a druga bogata, pohlepna i podla, i krala je sestrinu zemlju i ružno se ponašala prema seljacima. Kako navodi Priroda Hrvatska, bogata sestra je živela u dvorcu, dok je siromašna živela u skromnoj kući i radila, da bi prehranila porodicu, za svoju sestru, između ostalog, meseći krug na pregači od ovčije kože.
Od komadića koji bi bili zalepljeni za kecelju, mesila bi hleb za svoju porodicu, ali i takav skromni hleb je bila voljna da deli sa sirotinjom koja joj je kucala na vrata. U tom trenutku, kaže legenda, taj mali hleb postajao je veliki kolač, voda u buretu se pretvarila u vino, a siromah joj je savetovao da napusti dolinu jer će njena zla sestra biti kažnjena. Kazna je bio zemljotres u kojem je njen zamak uništen, a jezero ga poplavilo. Kažu da je zamak još uvek na dnu jezera, a tokom olujnih noći, priča se, zvono zvoni iz dubine jezera. Za njega se, navodno, i danas hvataju mreže za pecanje.
Prema drugom narodnom predanju, pećine oko jezera naseljavaju vile. Naravno, ni dvorac ni vile nisu pronađeni. Ono što je pronađeno u jezeru su jegulje (barem ponekad) i nekoliko vrsta navodno “uvezene” ribe.
A zašto je pristup jezeru strogo zabranjen?
Zbog izuzetnog značaja, jezero je pod zaštitom i pristup jezeru je zabranjen. Takođe, zabranjen je niz aktivnosti u blizini samog jezera koje bi mogle uticati na kvalitet vode u njemu. Ipak, moguće je uživati u njegovoj lepoti sa nekoliko vidikovaca koji se nalaze u blizini.
Švrćkanje.rs / Foto:PrintscreenYoutube/Bobo K
NE PROPUSTITE:
